Tačno je da stres podiže vrednosti krvnog pritiska. U stresnim situacijama telo aktivira simpatički nervni sistem koji nam pomaže da se izborimo sa datom situacijom. Uticaj stresa na ljudsko telo nije opasan ako traje kratko. Međutim, ako je organizam konstantno izložen stresu u dužem vremenskom periodu, telo je preopterećeno i dolazi do poremećaja. Usled stresne situacije krvni pritisak raste i ako stres traje, krvni pritisak ostaje visok. Praktično gledano, krvni pritisak raste, zbog toga što se krvni sudovi skupljaju kada se hormoni stresa (kortizol) oslobađaju u krvotok. U slučaju dugotrajnog stresa, simpatički nervni sistem, koji aktivira telo, je dominantan u odnosu na parasimpatički nervni sistem koji smiruje i opušta telo.
STRES NA POSLU I NEDOVOLJNO SNA SU OPASNI
Uticaji dugotrajnog stresa
Stres doprinosi nastanku ateroskleroze.
Takođe, stres izaziva promene na mozgu koje mogu pogoršati stanje nekih već prisutnih bolesti, koo što su anksioznost, depresija i bolesti zavisnosti.
Stres se povezuje sa gojaznošću, jer usled stresa neke osobe jedu više, a manje spavaju i vežbaju, što su sve značajni faktori za kontrolu težine.
Prema jednoj studiji, stres na poslu i nedovoljno sna zajedno sa visokim krvnim pritiskom predstavljaju opasnu kombinaciju, koja može, čak, utrostručiti rizik od smrti kod kardiovaskularnih pacijenata.
LEČENJE VISOKOG KRVNOG PRITISKA
Visok krvni pritisak je čest problem
Gornji (sistolni) pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova u trenutku kada se srčani mišić kontrahuje, a donji (dijastolni) pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova u trenutku kada se srčani mišić relaksira. Krvni pritisak se najčešće postepeno povećava, pa bolesnik ne oseća simptome sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije kao što su srčani ili moždani udar. Zato se povišen krvni pritisak naziva još i „tihim ubicom“.
Koji su simptomi visokog krvnog pritiska?
Visok krvni pritisak je varljiva bolest, jer mnogi ljudi uopšte nemaju simptome. Samo kada je krvni pritisak veoma visok, kada je gornji pritisak preko 200 i donji preko 130 možete imati glavobolju i vrtoglavicu.
Zbog toga je važno da redovno merite krvni pritisak, naročito kako starite. Redovno merenje krvnog pritiska treba početi najkasnije u 40. godini života, čak i kada je krvni pritisak i pre toga bio dobro kontrolisan. Redovno merenje i pre četrdesete je, naravno, važno ako imate probleme sa krvnim pritiskom.
“Visok krvni pritisak je varljiva bolest, jer mnogi ljudi uopšte nemaju simptome.”
Oko četrdesete godine mnogi ljudi su na tzv. vrhuncu života kada treba da reše mnoge stvari kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu. Stres na poslu je dosta čest, a osim toga, sadašnja globalna pandemija donosi nesigurnost u svačiji život.
UZROCI VISOKOG KRVNOG PRITISKA
Drugi faktori koji izazivaju povišen krvni pritisak
Stres nije jedini uzrok povišenog krvnog pritiska. Faktori rizika su i:
- nedovoljno fizičke aktivnosti
- gojaznost, naročito gojaznost u predelu stomaka
- prekomerni unos soli
- velika upotreba NSAIL lekova
- prekoemerno konzumiranje alkohola
- upotreba kontraceptivnih pilula ili hormonske terapije u menopauzi.
Druge bolesti, takođe, mogu biti uzrok visokog krvnog pritiska. To je krvni pritisak, sekundarnog porekla. U tom slučaju, lečenje primarne bolesti može da reguliše i vrednosti krvnog pritiska.
RASPOLOŽENJE I FIZIČKO ZDRAVLJLE
Kontrola stresa i regulacija krvnog pritiska
Kontrola nivoa stresa, često, je vrlo teška i izazovna. U nekim situacijama ne možete da utičete na stresne događaje. Npr. u globajnoj pandemiji možete da utičete samo na sopstveno ponašanje i poštujete propisane mere. Smanjenje stresa na poslu, npr. takođe, može biti u rukama drugih, a ne nas samih. Ipak, postoji mnogo stvari na koje možete pokušati da utičete.
San je izuzetno važan za dobro opšte stanje organizma. Zbog toga vredi voditi računa o snu i odabrati san umesto drugih aktivnosti. Čak i kada morate da propustite zanimljiva dešavanja. Neadekvatan ili loš kvalitet sna nepovoljno utiče i na raspoloženje i na fizičko zdravlje. Da li možete da poboljšate svoje veštine upravljanja vremenom? Efikasno korišćenje vremena može smanjiti nivo stresa. U nekim slučajevima određivanje prioriteta, takođe, može da olakša stresnu situaciju. Da li se stresne situacije mogu rešiti? U nekim slučajevima razmatranje i razgovor o takvoj situaciji je može učiniti lakšom. To važi za stresne situacije i na poslu i kod kuće.
Vodite računa o sebi
Naučite tehnike opuštanja. Različiti ljudi koriste različite tehnike i isprobavanjem pronalaze one koje im najviše odgovaraju. Npr. meditacija, opuštanje mišića ili duboko disanje vam može pomoći da se opustite u stresnoj situaciji.
VODITE RAČUNA O SEBI
Poboljšajte svoj društveni život
Čini se da je to sada teško, jer postoje mnoga ograničenja za druženje uživo. Zbog toga treba upotrebiti ili iskoristiti današnje raznovrsne mogućnosti digitalne komunikacije. Vodite računa o sebi. Mnogi od nas pronalaze svoj način opuštanja, kao što je šetnja, popodnevni odmor, masaža… Međutim, alkohol ne treba koristiti za opuštanje, jer loše utiče na oporavak tela i kvalitet sna.
Rossmax X5 PARR
- Detekcija aritmije (ARR)
- Otkrivanje atrijalne fibrilacije (AFib)
- Detekcija preuranjene kontrakcije (PC)
- Detekcija pokreta